Rečica-galerija: REČIČKI LOVCI PROSLAVILI SVOGA ZAŠTITNIKA, 09.11.2014.

Joseph Mayer: MOJA REČICA MOJ RODNI KRAJ

Trideset let me v Rečici ni bilo
da trideset let, to mi se tak čini
kak da je to čera bilo.
Trideset let, od gdar me ni bilo
se je v moji Rečici čuda tega promenilo.

Ostala je stara hiža, stara hiža i stari put
srce me od žalosti boli, kad se sjetim
kuliko put smo bosi išli tut.

Prisušila je i šternja stara, iz ke smo nekad
mrzlu vodu pili, i kruglju smo natočili.
Čuda pot smo se pred njum sastali
pak smo se podivanili.

Zarasle su stare staze kud smo nekad bosi
išli prek šume, prek polja, prek strniša
a nekad i prek susednog starog dvorišta.
U zimi smo nosili debele obrutke
u ljetu, hlače su bile zasuknute.

Rubaču i gaće smo iz domaćeg platna šili,
u gaćama smo bradošnjak nosili.
Na slamarici smo spali, z blazinom se pokrili.

Da nigdar nebum pozabil
moju Rečicu moj rodni kraj.
Tam sam ostavil moje mlode dane
tam je moj zavičaj.

Navek se sjetim onih puta
onih zajednièkih toplih trenutka
kadi smo se na križnji mi si sastali
jedan drugog poslušali.

Čuda put smo se znali po domaće podivaniti
si smo se poznali, saki je imal svoj nadimak.
Kemu si got fižu došal bes toplega pozdrava
i kupice vina ti nisi nikdar domom pošal .

Ono kaj je v Rečici navek lepo čuti
i bres čega Rečičaki nigdar nemreju biti
Bes lepih popevki kupicu vina spiti i
na svojim kajkavskim jeziku se podivaniti.

Kad sat dojdem v Rečicu srce mi od žalosti stoji
tak mi se čini kak da mi Rečica spi
ali lepsega kraja na svetu meni od Rečice ni
šumice, polja, kupa, ravnice su dika moje Rečice.

Da trdeset let me v Rečici ni bilo to mi se tak
čini kak da je to čera bilo, trideset let odgar me ni bilo
se je v moji Rečici čuda tega promenilo.

Josef Mayer

Rečica-galerija

nedjelja, 9. studenoga 2014.

REČIČKI LOVCI PROSLAVILI SVOGA ZAŠTITNIKA, 09.11.2014.

Nema komentara:

Objavi komentar

Stranice

Pratitelji